Psychiatricsouthinc

Једна од најчешћих физичких манифестација стреса је мишићна напетост, нарочито у пределу врата, рамена и леђа. Када смо под стресом, тело се инстинктивно припрема за „борбу или бекство“, што узрокује стално затезање мишића.

Ако овај одговор траје дуже време, напетост у мишићима може довести до хроничних болова, укочености и ограничене покретљивости. То често утиче на квалитет живота, радну ефикасност и опште здравље.

Да би се ублажиле последице мишићне напетости, препоручује се истезање, лагана физичка активност као што је ходање или јога, као и свесно опуштање тела кроз технике дисања или масажу. Уклањањем узрока – односно стреса – могуће је постићи значајно олакшање и побољшање телесног стања.

Многи људи примећују да лакше оболе од прехлада или инфекција у периодима када су под повећаним стресом. То није случајност — постоји јасна веза између стреса и имунолошког система.

Хроничан стрес доводи до сталног лучења кортизола, који у дужем временском периоду може потиснути имунолошки одговор тела. То значи да ћелије задужене за одбрану од вируса и бактерија постају мање ефикасне, што повећава ризик од обољевања.

Да би се сачувало здравље, потребно је комбиновати здраву исхрану, квалитетан сан и редовно кретање са техникама које смањују унутрашњи притисак. Свесност о томе како наше емоције утичу на физичку отпорност може нам помоћи да правовремено реагујемо и заштитимо се.

Хормони играју кључну улогу у одржавању равнотеже у организму, али под утицајем стреса та равнотежа може бити поремећена. Када се нађемо у стресној ситуацији, хипоталамус активира осу која води до лучења кортизола – хормона стреса.

Иако је кортизол неопходан за краткорочну адаптацију на изазове, његово хронично повишено присуство у телу може довести до низа непожељних ефеката, као што су дебљање, проблеми са шећером у крви, поремећаји сна и ослабљени имунитет.

Осим кортизола, стрес утиче и на друге хормоне као што су адреналин, инсулин, па чак и полни хормони. Зато је важно обратити пажњу на психолошко стање и применити технике као што су дубоко дисање, вежбе, или вођење дневника осећања, како би се смањио негативан утицај на хормонску слику.

Иако срце посматрамо као орган који пумпа крв, оно је такође веома осетљиво на психолошке факторе. Стрес, нарочито ако је дуготрајан, може озбиљно угрозити кардиоваскуларно здравље.

Током стресних ситуација, тело ослобађа хормоне као што су адреналин и кортизол, који доводе до убрзаног рада срца и повишеног крвног притиска. Ако је овај процес учестал, крвни судови могу постати оштећени, а ризик од хипертензије и срчаних болести се повећава.

Важно је препознати везу између психичког оптерећења и физичког стања срца. Методи као што су медитација, умерена физичка активност и здраве навике спавања могу допринети одржавању нормалног крвног притиска и смањењу ризика од компликација.

Стрес је природан одговор тела на изазове, али када постане хроничан, може изазвати низ физичких симптома који често остају непрепознати. Многи људи осећају последице стреса а да нису ни свесни да је он основни узрок њихових тегоба.

Чести физички симптоми хроничног стреса укључују упорне главобоље, стезање у грудима, пробавне сметње као што су надимање или затвор, као и осећај хроничног умора без јасног разлога. Поред тога, стрес често изазива поремећаје спавања, напетост мишића и смањену концентрацију.

Важно је научити препознати знакове који указују на то да је тело под притиском. Ако приметите да се физички симптоми понављају без медицинског објашњења, могуће је да је стрес главни окидач. Редовна физичка активност, техника дисања, као и разговор са стручњаком могу помоћи у ублажавању ових симптома и побољшању општег здравља.